Breskva

Breskva

Opis:

 

      Breskva (lat. Prunus persica) je biljka iz porodice Rosaceae. Poreklom je iz Kine, a uzgaja se širom sveta zbog sočnih plodova. To je listopadno drvo, naraste od 5-10 m i pripada potporodici Prunoideae. Zajedno sa bademom, uvrštena je u podred Amygdalus unutar reda Prunus. Listovi su joj šiljati, dugi od 7-15 cm i 2-3 cm široki. Cveta rano, pre listanja. Cvetovi su usamljeni ili u paru, 2,5 do 3 cm u promeru, ružičasti sa 5 latica. Plod je koštunjav, sa jednom velikom semenkom zatvorenoj u tvrdoj košpici. Plod breskve ima žuto ili belkasto tijelo, vrlo ukusno, sa glatkom i mekanom kožom zavisno od sorte. Zajedno sa višnjama, šljivama i kajsijama, breskva spada u koštunjavo voće.

 

Poreklo:

 

      Breskva nosi naučno ime persica, izvedeno od verovanja starih evropljana da su breskve poreklom iz Perzije (današnji Iran). Današnji botaničari su postigli konsenzus, da je stvarno poreklo breskve Kina, a da je preko Perzije i Mediterana, stigla u Evropu takozvanim Putem svile davno pre nove ere. Kultivirane breskve se dijele u dvije kategorije: one kod kojih je košpica slepljena s telom ploda, i one kod kojih se košpica lako odvaja od tela. Obe kategorije imaju belo ili žuto telo ploda. Breskve sa belim telom obično su veoma slatke i manje kisele, dok su žute obično više kisele, mada to zavisi od sorte.

 

Vrste:

 

Postoji preko 2.000 vrsta breskve nastalih ukrštanjem, obično je okruglastog oblika, obrasla dlačicama, crvenkastožute boje, ali sve vrste sadrže dosta vode (80 do 90%) i mnogo korisnih supstanci, a niskokalorične su. Jedna od poznatih sorti breskve je nektarina.
Sve sorte breskvi delimo na one žutog i belog mesa a prema odvajanju mesa od koštica na kalanke kod kojih se meso lako odvaja od koštice i durancije gde se meso ne odvaja od koštice. Sorti ima više od 3000.

Redhaven

Stara dobro poznata sorta, razmnožava se od 1940. U odnosu na tu sortu određuje se vreme dozrevanja ostalih sorti. Stablo je bujno, cvatnja srednje rana i vrlo dobra rodnost. Dozreva polovinom jula. Plod je srednje krupan do krupan, okruglog ovalnog oblika. Koža žuta s pramenovima crvene boje. Meso je žuto, odličnog kvaliteta, ugodne arome i mirisa te se odvaja od koštice. Otporna na mraz. U mediteranskom delu potrebno ju je natapati kako bi bila uspešno uzgojena.

Fayette

Stablo srednje bujno, rod obilan. Dozreva mesec dana posle Redhavena. Plod je krupan okruglog oblika. Koža je žuta s crvenilom do 80 posto na površini. Meso je žuto, vrlo sočno i odvaja se od koštice. Ne zahteva veliku temperaturu pa je pogodna za sadnju na jugu mediterana. Zbog svojebilne rodnosti zahteva proređivanje plodova.

Collins

Stablo ove breskve je srednje bujno a rodnost dobra. Dozreva 20 dana prije Redhavena. Plod joj je velik i okruglast. Koža žute boje a na sunčanoj strani prekrivena 70 posto crvrnom bojom. Meso je žuto i sočno i delomično se odvaja od koštice. Veoma ugodne arome i ukusa. Relativno je otporna na mraz.

Dixired

Sorta nastala samooplodnjom Redhavena. Stablo srednje bujno i rodnost dobra. Dozreva dve nedelje pre Redhavena. Plod srednje krupan do krupan i okrugao. Koža žuta te na sunčanoj strani 70 posto prekrivena crvenilom. Meso je žuto s crvenim žilicama. Dobro se odvaja od koštice. Zbog svoje kasne cvatnje ima manju mogućnost oštećenja od mraza.

 

Breskva u ishrani

 

Nutritivni sastav:

 

      Plod breskve sadrži dosta vode sa malo kalorija, tako da je pogodan kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i korisne sastojke: 

 

  • beta karotin
  • belančevine
  • biljna vlakna
  • biljne masti
  • biljne hormone
  • biotin
  • vitamin A
  • vitamine B
  • vitamin C
  • vitamin E
  • gvožđe
  • eterična ulja,itd.

 

Breskva (100g):

 

 

Kalorija 39 (163.8 kJ)
Ukupno masti 0.3g
Zasićene masti 0.1g
Holesterol 0mg
Natrijum 0mg
Uljenihidrati 9.9g
Dijetalna vlakna 1.5g
Šećeri 8.4g
Proteini 0.9g
Kalcijum 6mg
Kalijum 190mg

 

Lekovito dejstvo:

 

      Naucna istraživanja pokazuju da breskva može povećati plodnost kod muškaraca, umanjiti krvni pritisak, sprečiti kako pojavu tako i dalje napredovanje raka. Zahvaljujući vitaminu B2, korisna je za očuvanje dobrog vida, mekane i elastične kože i uopšte mladalačkog izgleda. Breskva se naročito preporučuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.Osim toga breskve pospešuju varenje, posebno teško svarljive i masne hrane jer povećavaju lučenje želudačnih sokova i zaustavljaju mučninu i povraćanje.

Breskva veoma povoljno deluje na organizam kod sledećih zdravstvenih problema:

  • akne
  • anemija
  • astma
  • bolesti žuči
  • bolesti zuba i usne šupljine
  • bolesti srca i krvnih sudova
  • bronhitis
  • bubuljice
  • gojaznost
  • gubitak pamćenja
  • depresija
  • ekcem
  • impotencija
  • mučnina i povraćanje
  • neke vrste raka (prevencija i lečenje)
  • neplodnost
  • nervoza
  • pad imuniteta,itd.

Zanimljivosti:

 

      Breskva ne deluje samo osvežavajuće na organizam, već i lekovito. Ima diuretski efekat, snižava krvni pritisak, pročišćava organizam, podstiče i olakšava varenje. Sadrži antioksidanse, kojima pripadaju beta-karotin, vitamini C i selen, koji pomažu u onesposobljavanju slobodnih radikala (nestabilnih molekula kao nusproizvoda oksidacije). Slobodni radikali mogu oštetiti ćelijsku strukturu, što vodi do hroničnih i malignih oboljenja i ubrzavanja procesa starenja. Takođe, breskve povoljno deluju na funkcionisanje odbranbemog sistema, rad štitne žlezde i zaštitu srca. Pomaže kod depresije, premora i nervoze. Redukuje količinu štetnih jedinjenja koja izazivaju nastanak reumatskih oboljenja.
U vrelim letnjim danima breskva pomaže da se rashladite i osvežite. Zbog svog prijatnog ukusa i lekovitosti zaslužije da se nađe u svakoj letnjoj voćnoj salati.