Bundeva

Bundeva

Opis:

 

    Bundeva je jednogodišnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta.Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojačani. Tako nam se bundeva vraća zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvećane prostate i pozitivni efekti su potvrđeni.Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji moze biti težak i preko 10 kilograma, vec i zbog uljevitih semenki iz kojih se pravi lako varljivo ulje. To su jednogodišnje biljke sa šupljim, po nekoliko metara dugim vrežama. List im je širok, na dugackim peteljkama. Izrazito žuti cvetovi bundeva privlace pažnju. Krupnim okruglim plodovima hrani se stoka. Iz semenki se vadi ulje. Zbog masovnosti setve i dobrog medenja bundeve su važna paša za pcele. Cvatnja pocne u junui traje do mrazeva. Glavnu pašu daju u julu i avgustu. Bundeve cvate rano u zoru. Cvet je otvoren do 10-11 sati, onda se potpuno zatvori. Svaki dan cvate drugi cvetovi.Bundeva sadrzi u sebi masnog ulja, pektina, belancevina, secera, karotena, manganove soli, vitamina C,fosforne kiseline, fitosterina i salicilne kiseline.

 

Poreklo:

 

    Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donešena je u Evropu u XVI veku (u Peruu i Meksiku, arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi njenog gajenja).

 

Vrste:

 

    Bundeve nam dolaze iz porodice Curcubitaceae, a evo nekoliko najpoznatijih vrsta:



Obična uljna bundeva je, kako joj i samo ime nalaže, vrlo česta u našem podnevlju. Prepoznat ćete je po narandžasto-zelenoj kori, a aročito se uzgaja radni semenki koje kasnije služe za dobijanje ulja. Upravo se ova vrsta najčešće upotrebljava u svima dobro znanoj bučnici.


Turkinja (naziva se još i „stambolka“) može imati zelenu, crvenu ili žutu koru koja je jako čvrsta pa je se često koristi i u dekorativne svrhe. Zahvaljujući svojem čvrstom mesu pogodna je za pečenje.


Bundeva Hokkaido stiže nam iz dalekog Japana i ima intenzivno narandžastu ili čak crvenu koru. Ima aromtično meso čiji ukus može podjsćati na kesten i jako je cenjena u kulinarskim krugovima.


Muškatna bundeva engleskog naziva butternut ima nešto svetliju žućkastu koru, a njena nutrašnjost krije tamnonarandžasto meso. Prikladna je za krem supe, kolače pa čak i marmelade.

Argenta je bundeva slatkog mesa, jarke narandžaste boje i kruškolikog oblika koja je vrlo omiljena kod male dece.

Napolitana je stara italijanska sorta tikvi koja se koristi za slatke kolače i pite.

 

Bundeva u ishrani

 

Nutritivni sastav:

 

    Žuckasto ili narandžasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih kolicina belancevina, ugljenih hidrata i masti, tu je niz vitamina (karotina ili provitamina A, C i vitamina B grupe - B1, B2, B3, B6, zatim niacina, folne kiseline i drugih), kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožda). A tu su i oligo i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna.Seme bundeve, koje se takode cesto koristi i u ishrani i u narodnoj medicini, ima oko dvadeset puta vecu kalorijsku vrednost od ploda, pošto sadrži više belancevina, ugljenih hidrata i masti. Ali, i tu se nalaze vitamini B1, B2 i niacin, zatim minerali (najviše ima fosfora i gvožda), kao i niz drugih zaštitnih i lekovitih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, salicilne kiseline i drugog.

 

Bundeva (100g):

 

Kalorija 26
Ukupno masti 0.1g
Zasićene masti 0.1g
Holesterol 0mg
Natrijum 1mg
Ugljenihidrati 6.5g
Dijetalna vlakna  0.5g
Šećeri 1.4g
Proteini 1g
Kalcijum 21mg
Kalijum 340mg

 


 

 

Lekovito dejstvo:

 

    U narodnoj medicini se plod bundeve preporucuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, narocito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlicna dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabeticare (ako se tokom pripreme ne zasladuje), kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se preporucuje kuvana i pecena bundeva ili sveže ocedeni sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro cini i obolelima od psorijaze.Seme bundeve je, takode, lekovito i najcešce se preporucuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv decjih glista i pantljicare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom hranom. Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme obicne bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo-zelenkasta pokožica na semenu, pošto se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka. U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji sadrže seme bundeve.Protiv glista i pantljicare: treba ujutru, na prazan želudac pojesti istucane semenke sa malo meda (može i bez njega), mala deca od 30 do 50 grama, ona veca od 30 do 150, a odrasli od 300 do 400 grama semenki. Dobro je da se posle pola sata popije kašike ricinusovog ulja i zatim ništa ne treba jesti niti piti bar nekoliko sati.Obolelima od psorijaze preporucuje se da u sezoni kada ima bundeve jedu pecenu ili kuvanu svakog dana, a mogu i da cede sok.Za lecenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporucuje mazanje uljem od semena bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).Obolelima od zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka i koji je zacinjen kašikom-dve pavlake, ali bez soli.Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao oblog na obolela mesta i drži što duže.

 

Zbog toga što sadrži dosta lekovitih materija, bundeva povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:

 

  • akne
  • alergija
  • anemija
  • arteroskleroza
  • astma
  • anksioznost
  • bolesti mokraćnih puteva
  • bolesti srca i krvnih sudova
  • bradavice (prah iz cvetova)
  • bronhitis
  • giht
  • gojaznost
  • depresija
  • dijareja
  • ekcem
  • zapaljenje bešike
  • impotencija
  • ispucala koža (ulje)
  • krvarenje iz nosa
  • krvavi prolivi
  • makularna degeneracija,itd.

 

Zanimljivosti:

 

Najteža bundeva na svet ima 821 kilograma

 

    Nju Ričmond, 22. oktobra 2010. (Beta-AP) - Džinovska bundeva teška 821 kilogram koju je uzgajio Kris Stivens iz američke države Viskonsin, zvanično je proglašena za najtežu bundevu na svetu. Stivensova bundeva je za 38,5 kilograma teža od dosadašnje rekorderke iz Ohaja koja je prošle godine upisana u Ginisovu knjigu rekorda. Obim nove rekorderke je 4,7 metara. Stivens je džinovsku bundevu predstavio početkom oktobra na festivalu žetve u Minesoti. Tada je prisutnima preneo tajnu uzgoja velikih bundeva - mešavina sunca, kiše, kravlje balege, riblje emulzije i algi.