Grožđe

Grožđe

Opis:

 

    Plod grožđa sastoji se od sitnih bobica sa glatkom kožicom oko želatinaste unutrašnjosti. Postoji puno vrsta grožđa i veoma su različite među sobom. Neke vrste sadrže npr. sitne semenke, a neke ne.Kombinacija glatke strukture i slatkog ukusa učinila je ovo voće popularnim, bilo u vidu užine između obroka, ili u vidu dodatka voćnim i povrćnim salatama. Zahvaljujući tome što ga ima u mnogo raznih vrsta, sveže grožđe nam je na raspolaganju tokom čitave godine.Grožđe je naziv za plod biljaka iz roda Vitis (vinove loze), kojim se često naziva i 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta vinove loze, od kojih se pravi većina svetskih vina. Ranije su se vina označavala prema području na kome se grožđe gaji, ali kasnije je broj proizvođača i područja sa vinogradima toliko porastao da je uvedeno označavanje prema varijetetu grožđa.

 

Poreklo:

 

    Grožđe ima dugačku i bogatu istoriju. Smatra se da je divlje grožđe raslo i u praistoriji, a nađeni su dokazi da je proizvodnja grožđa bila poljoprivredna grana u Aziji 5000 p.n.e. Poput smokve, i grožđe ima bitnu ulogu u biblijskim parabolama, gde je nazvano "plodom vinove loze". Crteži ovog voća nađeni su i u egipatskim piramidama, među hijeroglifima.Tokom grčke i rimske civilizacije, grožđe dobija još jednu bitnu ulogu, koja je opstala do danas: počinje da se koristi u proizvodnji vina.U 19. veku, jedna vrsta insekta nenamerno doneta iz Amerike zamalo da uništi sve vrste grožđa od kojih se u ovoj zemlji proizvodilo vino. I danas u ovoj zemlji ima mnogo vinograda, kao i u Italiji, Španiji, Americi, Meksiku i Čileu.

 

Vrste:

 

   Grožđe je veoma rasprostranjeno u svetu i smatra se da ima nekoliko hiljada vrsta. Neke vrste grožđa koriste se za jelo u prirodnom obliku, neke se koriste u proizvodnji vina, a neke za proizvodnju suvog grožđa. Smatra se da postoji više hiljada vrsta. Razlikuju se po boji, veličini, ukusu i drugim karakteristikama. Najzastupljenije boje su zelena, crvena, ćilibaržuta, modrocrna i roze.



Najpoznatije evropske vrste su:



Tomson - bez semenki, žuto zelene boje.
Carsko grožđe - sadrži semenke i roze je boje.
Crni korint - roze je boje, a plodovi su veoma sitni.

 

Grožđe u ishrani

 

Nutritivni sastav:

 

    Grožđe je pogodno za dijetalnu ishranu, a bogato je mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Interesantno je da semenke grožđa imaju jako andioksidaciono dejstvo na organizam.



Zrelo grožđe sadrži mnoge korisne sastojke:

 

  • antocijane
  • biljna vlakna
  • biljne masti
  • vitamin A
  • vitamin B
  • vitamin C
  • bitamin E
  • gvožđe
  • epikatehin
  • jabučnu kiselinu
  • kalijum
  • kalcijum
  • katehin
  • kvercetin
  • magnezijum
  • mangan
  • minerale
  • natrijum
  • organske kiseline
  • polifenole
  • rasveratrol
  • silicijum
  • flavonoide
  • fosfor
  • celulozu
  • šećer (fruktoza i glukoza) 

 

Grožđe,belo ili crno (100g):

 

Kalorija 69
Ukupno masti 0.2g
Zasićene masti 0.1g
Holesterol 0mg
Natrijum 2mg
Ugljenihidrati  18.1g
Dijetalna vlakna 0.9g
Šećeri 15.5g
Proteini 0.7g
Kalcijum 10mg
Kalijum 191mg

 

 

 

 

 

 

 

Lekovito dejstvo:

 

    Zbog velokog sadržaja kalijuma i voćnih kiselina podstiče mokrenje i pomaže u eliminaciji toksina iz organizma. Bolje dejstvo u tom pogledu ima grožđe koje nije prezrelo, sa krupnoim i sočnim zrnom.Prisustvo organskih kiselina deluje laksativno na organizam i reguliše rad creva tj. sprečava zatvor.Tako da diuretička i laksativna svojstva grožđa deluju dobro kod gojaznih osoba prilikom sprovođenja dijeta.Tanini i polifenoli kojih ima u grožđu branioci su organizma od virusa i spadaju u antikancerogene materije. A grožđani šećer je neophodan za rad mozga i srčanog mišića. Flavonoidi preventivno deluju na pojavu bolesti krvi i krvnih sudova. Dijabetičari ga trebaju izbegavati.Grožđe treba dobro oprati tako što se grozdovi potope u mlaku vodu i ostave da odstoje neko vreme, a potom ih treba isprati mlazom tekuće vode da bi se odstranila hemiska sredstva kojim je voće tretirano.Grožđane kure se preporučuju protiv hroničnog zatvora, oboljenja jetre, gastritisa kao i za jačanje organizma.Grožđe pomaže kod kašlja, loše krvne slike, otežanog mokrenja, ugrušaka, raka, artritisa, upale, reumatoidnog artritisa, žutice, edema, ekcema, dermatitisa, ateroskleroze i valunga. Jača slezinu, krvne sudove, srce, bubrege, pluća, urinarni trakt, stomak i jetru.Sok od grožđa je veoma hranljiv i lekovit napitak, a naročito povoljno deluje na jetru.

 

Isto tako grožđe ima lekovito dejstvo i kod ostalih tegoba:

 

  • avitaminoza
  • alergije
  • Alchajmerova bolest
  • anemija
  • angina pektoris
  • arteroskleroza
  • bolesti želuca
  • bolesti zuba, desni, grla i ždrela
  • bronhitis, prehlada i grip
  • visok krvni pritisak
  • gojaznost
  • gubitak apetita
  • gubitak koncentracije
  • zatvor
  • infektivna oboljenja
  • infarkt
  • slabljenje imunološkog sistema
  • kašalj
  • kamen u žuči
  • kožne bolesti (bubuljice)
  • nadutost
  • neke vrste raka
  • nervoza
  • nesanica
  • očne bolesti,itd.

 

Zanimljivosti:

 

Umerenom konzumacijom  korisno je za starije žene

 

    Starije žene koje piju alkoholna pica u preporucenim granicama od jedne do dve caše dnevno, imaju bolje izglede za preživljavanje i starenje u dobrom zdravlju od onih koje uopšte ne piju ili piju samo sporadicno, pokazalo je istraživanje strucnjaka sa australijskog Univerziteta Njukasl. Ovim istraživanjem obuhvacene su 12.432 žene starosti od 70 do 75 godina, koje su pracene od 1996. do 2002, izveštava Rojters. Ispostavilo se da su mnogo vecem riziku od smrti bile izložene one medu ispitanicama koje nisu uopšte ili su retko pile, od onih koje su redovno pile jedno do dva pica tri do šest dana u nedelji. Osim toga, žene koje nisu pile na kraju istraživanja imale su sa stanovišta zdravlja niži kvalitet života, bile su u gorem mentalnom stanju od ljubiteljki dobre kapljice, a i njihovi rezultati na standardnim testovima društvenog funkcionisanja bili su slabiji nego kod ispitanica koje su redovno umereno pile. Voda istraživanja dr Džuli Bajlz naglašava da se povoljni rezultati odnose samo na žene koje su imale naviku da umereno piju i pre pocetka istraživanja. Prema tome, ženama od 70 i više godina, koje u ranijem životu nisu ili su retko pile, ne bi ništa koristilo da otpocnu sa svakodnevnim pijenjem pod stare dane. Medutim, australijsko istraživanje je takode pokazalo da starije dame koje su imale naviku da suviše piju u dotadašnjem životu, mogu da imaju zdravstvenih koristi ukoliko smanje broj cašica. Sve u svemu, žene stare od 70 do 80 godina, koje su navikle da redovno umereno piju, slobodno mogu da nastave s tom navikom jer je to bezbedno, pa cak i blagotvorno za njih, osim ako im zbog neke bolesti lekari ne brane alkohol, poruka je dr Bajlz i njenog tima. Još nije jasno zbog cega je umereno pijenje alkohola blagotovorno za starije žene. Da li je u pitanju sam alkohol, ili možda dobra svojstva vina (za koje se ispostavilo da je najomiljenije pice starijih Australijanki)? Ima i mišljenja da zdravstvena blagodet dolazi od društvenih kontakata koji najcešce prate konzumiranje alkohola. Uz to, jedna danska studija pokazala je da su žene koje piju vino sklonije zdravijoj ishrani, pa i tu možda leži uzrok njihovog boljeg zdravlja u odnosu na trezvene ispisnice.

 

Uz Mocarta grožđe bolje sazreva

 

Muzika predstavlja novi „horizont“ ekološke, biodinamične poljoprivrede, posebno u vinogradarstvu.Uz zvuke Mocartovih sonata, vinograd prosto buja, dobijajući ne samo na gustini lišća već i na količini voća, prenosi agencija Ansa.Do ovih rezultata došao je italijanski vinogradar Djankarlo Činjoci, autor knjige „Čovek koji šapuće vinogradu“, koji tvrdi da je zahvaljujući muzici povećao prinos za 200 do 300 odsto. Ovaj mali proizvodjač vina iz Toskane već dve godine eksperimentiše sa organskim uzgojem groždja uz muziku.On je u vinograd postavio zvučnike i pušta klasičnu muziku svom voljenom groždju, ubedjen da ona ima pozitivan uticaj na sazrevanje ploda. Bah, Mocart i Vivaldi sviraju u razvoju, a Betoven i Maler pred samu berbu, umesto strašila, radi rasterivanja ptica.