Jabuka

Jabuka

 

Šta je jabuka:

 

      Jabuka, (Malus), je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae kao i ime za njihov plod (naučno ime ploda je pomum). Postoji između 25 i 50 vrsta u ovom rodu i preko 7500 kultivara domaće jabuke.
      Domaća jabuka je listopadno drvo visine i do 12m, sa gustom krošnjom. Listovi su naspramno raspoređeni, ovalni sa izraženim vrhom i nazubljenom ivicom. Cvetovi su bele boje (početkom cvetanja rozikasti), sa 5 kruničnih i 5 čašičnih listića. Plod sazreva krajem leta i tokom jeseni.

 

Poreklo jabuke:

   Domaća jabuka (Malus domestica Borkh.) je verovatno hibridnog porekla, a nastala je u centralnim delovima Azije. Njoj najsrodnija vrsta, Malus sieversii, se još uvek može naći na planinama u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i nekim delovima Kine, na visinama između 1200 i 1800 m iznad nivoa mora. Kako su kroz ovaj predeo prolazili putni pravci koji su povezivali Kinu sa Bliskim Istokom i Evropom, verovatno su putnici ti koji su doprineli rasprostiranju jabuke van svoje domovine. Postoje arheološki primerci jabuka iz Anadolije koji su stari nekih 8500 godina, mada se još uvek sa sigurnošću ne može govoriti otkuda tu jabuke i da li su ih ljudi uzgajali. Prvi podaci o kultivaciji jabuke govore o uzgoju u Anadoliji i severnoj Mesopotamiji u drugom milenijumu p.n.e. Do 500. god. p.n.e. jabuka je verovatno bila uzgajana širom Persijkog Carstva. Kada je Aleksandar Makedonski zavladao Persijom oko 300. god. p.n.e. uzgoj jabuke se proširio kroz grčki (helenski) svet. 

     Teofrast je razlikovao slatku domaću jabuku i kiselkaste divlje. Sa razvojem Rimskog carstva razvilo se i voćarstvo, a domaća jabuka se proširila ka zapadnoj i severnoj Evropi. Sa širenjem svog areala, domaća jabuka je dolazila u kontakt sa divljim vrstama roda Malus, često je hibridizovala i obogaćivala svoj genotip. Takođe je jako brzo zamenila ove divlje vrste u životu ljudi, tako da su one najpre potisnute a potom i verovatno iščezle. Ovo bi značilo da jabuke koje su jeli Kelti, Franci, Gali i druga germanska plemena, kao i Stari Sloveni, više ne postoje na planeti.

      Od 13. veka n.e. jabuke su postale veoma uzgajana vrsta širom Evrope. Tokom 16. i 17. veka evropski kolonisti prenose jabuku u Amerike. Sredinom 17. veka prenose je u Južnu Afriku. Krajem 18. veka počinje uzgoj jabuke u Australiji i na Tasmaniji. Tako domaća jabuka može zahvaliti napretku civilizacije na širenju areala.

 

Vrste jabuka:

 

      Jabuka je jedna od najrasprostranjenijih voćki u svetu, ima preko 10.000 sorti. Može biti kisela ili slatka, a po obliku okrugla, šiljata ili pljosnata. Po boji, jabuke mogu biti crvene, žute ili zelene, a po glatkoći sjajne i hrapave.
Najpoznatije sorte su: zlatni delišes, jonatan, ajdared, crveni delišes, greni smit...

 

Jabuka u ishrani

 

      Jabuka nema veliku energetsku vrednost pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. 

 

Nutritivni sastav:

 

Jabuka,100g:

 

Kalorija 52
Ukupno masti 0,2g
Zasićene masti 0.1g 
Holesterol  0mg 
Natrijum 1mg
Ugljikohidrati 13.8g 
Dijetna vlakna 2.4g
Šećeri 10.4g
Proteini    0.3g
Kalcijum 6mg 
Kalijum  107mg

 

Ostali sastojci:

  • belančevine (u manjem obimu)
  • biljna vlakna
  • biljne masti
  • vitamin A
  • vitamin B
  • vitamin C
  • gvožđe
  • eterična ulja
  • kalijum
  • kalcijum
  • karotin
  • magnezijum
  • minerale
  • natrijum
  • oligo elemente
  • organske kiseline
  • pektin
  • proteine
  • sumpor
  • ugljene hidrate
  • fluor
  • flavonoide
  • fosfor
  • hlor
  • celulozu
  • šećer (fruktozu i glukozu)

 

Jabuka kao lek:

 

      Jabuke su vrlo su važne za negu zuba, zato ih je najbolje jesti sirove i neoljuštene, jer se grickanjem sveže jabuke čiste zubi voćnim sokom iz jabuke, a i cela usna šupljina. Sirove oljuštene jabuke trebalo bi da izbegavaju osobe koje pate od dijareje, gastritisa i ulkusa. Međutim, pečene ili kuvane jabuke su lek za ove tegobe. Zbog sadržaja pektina jabuke su dobre u eleminicaji viška holesterola i izlučivanja štetnih matreija iz organizma, pa je dobro da ih konzumiraju osobe koje pate od oboljenja jetre i bubrega, kao i za lečenje anemije. Protiv anemije svako jutro na gladan stomak pojesti jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od limuna, kašikom meda i kašičicom soka od drenjina ili bokvice. Jabuka može da pomogne kod dijabetesa tipa 2, visokog holesterola, astme,zatvora, groznice , lošeg varenja, suvog kašlja, raka, kardiovaskularne bolesti, čira, gušavosti, dijareje, ateroskleroze i reumatoidnog artritisa. Jača tanko i debelo crevo, jetru, organe za varenje,kardiovaskulani sistem i krvne sudove.

Jabuka može pomoći u lečenju nekih bolesti i tegoba:

  • avitaminoza
  • alergije
  • angina pektoris
  • arteroskleroza
  • bolesti želuca
  • bolesti zuba, grla i ždrela
  • bronhitis, prehlade i grip
  • visok krvni pritisak
  • gojaznost
  • gubitak koncentracije
  • zatvor
  • infektivna oboljenja
  • infarkt
  • jačanje imunološkog sistema
  • kašalj
  • mamurluk
  • nadutost
  • neke vrste raka
  • nervoza
  • osteoporoza
  • otežano mokrenje
  • povišeni nivo holesterola
  • problemi sa varenjem
  • problemi sa želudcem
  • problemi sa nervima
  • problemi sa krvnim sudovima
  • problemi sa cirkulacijom
  • protiv UV zračenja
  • razdražljivost
  • sinuzitis
  • smanjenje umora
  • stabiliše crevnu floru
  • tromboza

 

Zanimljivosti:

 

      Jabuka je poznata kao zdravo voće, a ustanovljeno je i kako pomaže u očuvanju dobrog pamćenja. Dve-tri čaše jabukovog soka na dan znatno smanjuju rizik od slabljenja pamćenja koje se javlja u starijoj dobi, pokazalo je istraživanje provedeno na Univerzitetu u Masačusetsu.

Naučnici smatraju da je za to zaslužan visok sadržaj antioksidanasa u tom voću. Naravno, isti zaštitni učinak ima i konzumiranje svežih jabuka, a da bi zaista bile korisne pri očuvanju pamćenja, treba pojesti dve do četiri jabuke dnevno!

Da li ste znali ?

       Stara poslovica “ Jedna trula jabuka pokvari čitavo bure jabuka“ , nije daleko od istine.Jabuke pripadaju grupi voća (u koju između ostalog spadaju i kajsije,avokado,banane,borovnice,dinje i breskve) koje proiyvodi etilen-gas koji pospešuje zrenje.Zato povećan nivo etilena
koji oslobađa jedna trula jabuka u kesi može značajno da ubrza proces truljenja ostalih jabuka.Voće koje proizvodi etilen može da podstakne i dozrevanje drugog voća i povrća.Ali ono može da ima i neželjene efekte.Recimo,ukoliko zdelu sa zrelim jabukama i bananama
stavite pored svežeg cveća,ono će brzo uvenuti.Takođe,ukoliko primetite da vam je krompir brzo proklijao,moguće da je stajao pored jabuka.