Kajsija

Kajsija

Opis:

 

      Kajsija (lat. Prunus armeniaca, tur. kayısı), takođe poznata po imenu „marelica“, je kontinentalna koštuničava voćka koja zajedno sa šljivama, bademima, breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae.
Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.
Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari 'Riland' i 'Perfection'). Najvažniji oprašivač je pčela.
Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.

 

Poreklo:

 

      Centar nastanka i prirodni areal ove vrste teško je definisati, usled rane domestifikacije (3 milenijum p. n. e.)[2]. Kajsije najverovatnije potiču iz predela Srednje Azije i severoistočne Kine, iz oblasti u blizini ruske granice. Moguće je da prirodni areal vrste obuhvata i Korejsko poluostrvo i Japan. Kajsija, iako to njeno botaničko ime sugeriše, ne potiče iz Jermenije. U Jermeniju su kajsije stigle posle 3000 godina, šireći se duž Puta svile. Odatle su je Rimljani, oko 70. godine pre nove ere, proširili po celoj Evropi[3].
Danas, divlje (nedomestifikovane) jedinke kajsije rastu u veoma malim grupama u Kini, Kazahstanu, Kirgiziji i Uzbekistanu[1]. Usled male brojnosti ovih populacija, vrsta Prunus armeniaca smatra se ugroženom.
Uzgojene sorte kajsija raširene su širom planete. Najbolje uspeva u oblastima sa blagom, mediteranskom klimom, usled čega se u takvim oblastima intenzivno komercijalno uzgaja.

 

Vrste:

 

 U Srbiji se uzgajaju sledeće sorte kajsija:

Ambrozija (S. Ambrogio), poreklom iz Italije
Breda, poreklom iz Holandije
Domaća rana, domaća sorta
Kečkemetska ruža (Kecskemeti rozsa), poreklom iz Mađarske
Krupna rana, domaća sorta
Mađarska najbolja (Ungarische Beste), poreklom iz Mađarske
Holubova (Holubova Merunka), poreklom iz Čehoslovačke
Rakovski, poreklom iz Austrije
Crvena rana, domaća sorta

 

Kajsija u ishrani

 

Nutritivni sastav:

 

      Kajsije sadrže dosta vode i niske su energetske vrednosti oko 28 kcal. Imaju veliku količinu provitamina A (beta-karotina). Samo 200 g kajsija skoro da obezbeđuje dnevnu potrebu za ovim provitaminom. Kajsije sadrže i dosta kalijuma koji podstiče rad srca, a kao dobar diuretik preporučuje se kod bubrežnih i kardiovaskularnih oboljenja. Pored toga one sadrže i jod cink, hrom, mangan.

Plod kajsije sadrži dosta korisnih sastojaka:

  • beta karotin
  • belančevine
  • biljna vlakna
  • biljne masti
  • biljne hormone
  • vitamine B kompleksa
  • vitamin B-17 (u koštici)
  • vitamin C
  • gvožđe
  • eterična ulja
  • esencijalne masne kiseline (jezgro)
  • kalijum
  • kalcijum
  • magnezijum
  • mineralne soli
  • natrijum
  • organske kisline
  • proteine
  • skrob
  • sumpor
  • fosfor
  • ugljene hidrate
  • celulozu
  • šećer

 

Lekovito dejstvo:

 

      Kajsija deluje blagotvorno kod srčanih bolesnika. Zahvalna je i za odbranu organizma od infekcije, jačanje zuba i kostiju, poboljšanje vida i obnovu tkiva. Uzeta pre obroka, dobro utiče na varenje, a zbog sadržaja gvožđa treba da se nađe na jelovniku malokrvnih...
Kajsija je zbog svog sastava veoma hranljiva i lekovita biljka. Od vitamina sadrži najviše C, vitamine B kompleksa i beta karoten (provitamin A). Od minerala ima dosta kalijuma, zatim kalcijuma, magnezijuma, fosfora, sumpora i gvožđa. Dijetnih vlakana ima veoma malo. Sto grama kajsija ima energetsku vrednost od 44 kcal, što je više u odnosu na dunju, malinu, lubenicu i dinju, ali dosta manje od jabuke, kruške, mušmule i banane. Osušena kajsija kao i breskva ima mnogo veću energetsku vrednost a ima i povećane vrednosti minerala i vitamina. Međutim, dok zdravi ljudi mogu da je jedu u svakom obliku, kao suva zabranjuje se dijabetičarima i osobama sa povišenim vrednostima holesterola, što ne važi za svežu.
Zbog velikog sadržaja kalijuma (370mg u 100g ) i niskog sadržaja nartijuma (svega 0.8mg na 100g), kao i uticaja na sniženje lošeg holesterola, kajsija deluje blagotvorno kod osoba sa bolesnim srcem i povišenim krvnim pritiskom. Zahvalna je i za odbranu organizma od infekcije, jačanje zuba i kostiju, poboljšanje vida i obnovu tkiva. Uzeta pre obroka, dobro utiče na varenje, a zbog sadržaja gvožđa treba da se nađe na jelovniku malokrvnih. Svež sok od kajsija je korišćen kod groznice, kožnih bolesti i opekotina. Danas za te bolesti postoje efikasni i dostupni lekovi, ali zbog istanjenog ozonskog omotača, uticaj kajsije na zaštitu kože od dejstva sunca i starenja je izuzetno aktuelan. Kajsija i sok od nje, ne samo da je ukusan i osvežavajući, već i ubrzava izbacivanje toksičnih materija iz organizma.
Kajsija može pomoći kod srčanih smetnji, degenerativne promene mišića, nesanice, raka, slobodnih radikala, zatvora, kašlja, emfizema (nagomilavanje vazduha u tkivima, naročito ispod kože), anemije, umora, bronhitisa, astme i anksioznosti (neodređen strah i strepnja).
Jača srce, oči, pluća, creva, nerve i imunološki sistem.

 

Zanimljivosti:

 

      U Srbiji se kajsija najviše koristi za proizvodnju sokova, džemova i kompota. U svetu se dosta prerađuje kao sušena. Od kajsija se pravi i aromatična, ukusna i pitka rakija. U prehrambenoj industriji seme kajsija se koristi kao zamena za badem. Od njega se pravi liker amaro. Mada se jezgra od koštice kajsije preporučuju, kao i kod badema (za izbacivanje glista), treba biti oprezan i uzimati male količine zbog prisustva cijanovodonične kiseline. U kozmetičkoj industriji seme kajsije se koristi za preparate namenjene suvoj i osetljivoj zreloj koži.Pri kupovini obratite pažnju da plodovi budu potpuno zreli tj. da imaju svetlonarandžastu boju. Zeleni plodovi, pored toga što nemaju prijatan ukus, nemaju ni svojstva karakteristična za zrelu kajsiju.Prerađena kajsija može da se koristi tokom cele godine, ali ipak ne treba propustiti njeno korišćenje u svežem stanju. Dok je još ima neka bude često na vašem jelovniku.