Kruška

Kruška

Opis:

 

      Kruška je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima (dužine 2-12sm). Plod je specijalan oblik bobice — pomum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Taksonomski, rod se deli u dve pomenute sekcije.

 

Poreklo:

 

      Za one koje to zanima, latinsko ime kruške je Pyrus communis.Ova voćka ima zanimljivu istoriju: poreklom je iz zapadne Azije. U ovim se krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba. Kakvo god da joj je tačno poreklo, sigurno je da se sastav kruške dosta promenio kroz vreme. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama. Danas se najveći broj plantaža na kojima se uzgajaju kruške nalazi u Kini, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

 

Vrste:

 

      „Divlje" vrste roda Pyrus mogu hibridizovati, slično ostalim rodovima u potfamiliji jabuka (Maloideae), ali se prirodni areali ovih vrsta ne preklapaju i time je pojava hibridizacije bila sprečena. Sa neolitskim širenjem poljoprivrede, ljudi veštački dovode u kontakt „divlje" vrste i počinju domestifikaciju. Postoje dva naziva za domestifikovane (domaće) kruške - Pyrus communis (evropska) i Pyrus pyrifolia (dalekoistočna).
Ove dve vrste (i njihovi kultivari) nastale su kroz dva nezavisna procesa domestifikacije, pre 500. god. p. n. e. U zavisnosti od vrste, kruške mogu biti žute, zelene, braon ili crvene. Iako je poznata činjenica da voće treba da bude deo naše svakodnevne ishrane, često se, kod dece najčešće, javljaju alergijske reakcije na pojedine vrste.

 

Kruška u ishrani

 

Nutritivni sastojci:

 

      Kruške sadrže oko 40 kcal u 100 g voća i to uglavnom ugljene hidrate oko 11 %. Pored toga sadrže i biljna vlakna, tanin i pektin. U njima ima vitamina C, a od minerala kalijum i fosfor.

 

Kruška (100g):

 

 

Kalorija 58 (243.6 kJ )
Ukupno masti 0.1g
Zasićene masti  0.1g
Holesterol 0mg
natrijum 1mg
Ugljenihidrati 15.5g
Dijetalna vlakna  3.1g
Šećeri 9.8g 
Proteini         0.4g 
Kalcijum      9mg 
Kalijum 119mg

 

Lekovito dejstvo:

      Mladi listovi divlje kruške pospešuju izlučivanje peska i kamenca iz mokraćnih kanala. Plod divlje kruške ima hranljiva i lekovita svojstva. Sveži plodovi sadrže u proseku oko 24 odsto vode, 13 odsto šećera, 0,2 odsto jabučne kiseline, 0,4 odsto belančevina, 0,3 odsto masti, 3,5 odsto pektina, 2,5 odsto nesvarljivih materija. Sadrži vitamine A i C, minerale: kalijum, fosfor, magnezijum i kalcijum. U ljudskoj ishrani zreo plod se koristi za rakiju, marmeladu i džemove. U narodnoj medicini plod kruške se upotrebljava za voćni čaj protiv kašlja, upala, promuklosti. Povoljno deluje na sluzokožu creva. I tanka ljuska krušaka sadrži hranljive sastojke, tako da je ne treba ljuštiti.

Zbog šećera dijabetičari ih trebaju izbegavati. Zbog biljnih vlakana koje sadrži krušku treba da izbegavaju osobe sa povećanom kiselinom u želudcu, osobe sa svim crevnim poremećajima, osobe sa oboljenjem žučnih puteva, kao i one osobe koje pate od gastritisa. Njima su dopuštene samo oljuštene i ispasirane kruške. Jača pluća,organe za varenje, žučnu kesu, i žlezde sa unutrašnjim lučenjem.

 

Zanimljivosti:

 

      Plodovi jabuka i krušaka imaju svojevrsne disajne cevi uz pomoć kojih dišu čak i nakon što su ubrani, saopštili francuski naučnici.
Stručnjaci ustanove pod nazivom Europski sinhrotronski izvor (ESRF) u Grenobleu zajedno sa svojim kolegama s Katoličkog univerziteta u Leuvenu u Belgiji uspeli su otkriti disajne putove u voću za koje se već dugo pretpostavljalo da postoje. Otkriće im je pošlo za rukom uz pomoć rendgenske kompjuterske tomografije.
Disajni putevi u jabukama imaju oblik nepravilnih šupljina, dok kruške dišu kroz fine pravilne kanale. "Još nije poznato kako se disajni putevi u plodovima razvijaju i zašto jabuke imaju nepravilne šupljine a kruške mrežu sićušnih kanala", izjavio je Pieter Verboven sa Sveučilišta u Leuvenu.
On međutim smatra da je otkrio zašto kruške brže trule od jabuka. Kanali u kruškama ne mogu dopremiti toliko kiseonika u sredinu ploda i stoga njihovim stanicama naprosto "ponestaje daha" objasnio je. Kako bi se održala svežina ploda, nakon branja mora dolaziti barem mala količina kisika u svaku stanicu. Ukoliko se to ne dogodi nastaju smeđe pege a kakvoća ploda se smanjuje.