Mineralne soli

Mineralne soli

U organizmu čoveka mineralne soli nalaze se u malim količinama, ali imaju velik značaj jer učestvuju u izgradnji ćelija i obezbeđuju njihovu funkciju. Takođe, učestvuju u obezbeđivanju rasta, razvoja i otpornosti prema bolestima. Održavaju stalni sastav krvi, učestvuju u održavanju mišićne i nervne nadražljivosti i omogućuju rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
U organizmu najviše ima kalcijuma, zaim fosfora, kalijuma, sumpora, natrijuma i magnezijuma. Ostale mineralne materije nalaze se u jedva marljivim količinama.

Sve mineralne materije unose se u organizam hranom, i to najviše voćem i povrćem, gde su i najviše zastupljene. U zavisnosti od vrste voća i povrća, količine mineralnih soli koje se u njima nalaze vrlo su promenljive, pa je zbog toga potrebno da se u organizam unosi što više voća i povrća.
Klacijum je sastavni deo zuba i kostiju. Značajna uloga kalcijuma je u zaustavljanju krvarenja i u funkciji mišića i nervnog tkiva. Dnevne potrebe iznose od 0.7 do 1.5 g, u zavisnosti od starosti organizma. Deca, trudnice i dojilje, imaju veće potrebe za kalcijumom 1 do 1.5 g. Od ukupne količine kalcijuma u organizmu, 99.5% nalazi se u zubima, kostima i ligamentima. Ostatak od 0.5% u krvi, limfi i mekim tkivima. Značajnu ulogu u iskorišćavanju kalcijuma iz unete hrane ima vitamin D, koga mora da bude u optimalnim uslovima količinama. Kalcijuma ima najviše u mleku, siru (naručito u kačkavalju). Značajan izvor kalcijuma je i povrće (celer, peršun, kupus, kelj).

Fosfor - ima mnogostruku ulogu u organizmu, a metabolizam fosfora je u tesnoj vezi sa metabolizmom kalcijuma. U organizmu čoveka ima upola manje fosfora u odnosu na kalcijum (2:1), ali ga ipak ima više u odnosu na druge elemente. Dnevne potrebe organizma za fosforom slične su kao i kod kalcijuma. Fosfora ima najviše u namirnicama životinjskog porekla (mleko, mlečni proizvodi, iznutrice, riba, školjke, rakovi). Od namirnica biljnog porekla ima ga u žitaricama i laguminoze (pasulj, kikiriki, soja).

Natrijum - soli natrijuma najviše se nalaze u vanćeliskoj tečnosti i plazmi. U organizam se unose uglavnom u vidu natrijum-hlorida (kuhinjska so). Odrastao čovek, koji obavlja umereno težak rad, u umerenim klimatskim uslovima, ima dnevne potrebe za kuhinjskom solju od 2 do 10 g, a u koliko obavlja teži rad u pregrejanim prostorijama, dnevne potrebe su veće, oko 15 g i više, sa obzirom na to da se velike količine soli gube znojenjem. Ne dovoljno unošenje natrijum-hlorida ili gubitak izlučevinama, prouzrokuje gubitak vode, odnosno dehidraciju organizma. Simptomi nedostatka natrijum-hlorida su malaksavost, gubitak apetita, gađenje, grčevi u mišićima, pad krvnog pritiska, što sve vodi u komu koja može imati ishod smrti. Poveća upotreba natrijum-hlorida prouzrokuje povećanje krvnog pritiska.

Oligoelementi su ona grupa elemenata koji se u organizam unose hranom i vodom u veoma malim, gotovo nemerljivim količinama. Oligoelementi su gvožđe, jod, fluor, bakar, kobalt, mangan, molibden, nikl, cink, stroncijum, hrog i drugi. U najznačajnije za ljudski organizam spadaju gvožđe, fluor, bakar, jod, cink, bobalt i mangan.

Gvožđe u organizmu ulazi u sastav hemoglobina, mioglovina i izvesnih disajnih enzima. Rezerve gvožđa deponuju se u jetri, slezini, koštanoj srži i sluzokoži dvanaestopalačnog creva. Deficit gvožđa u ishrani izaziva malokrvnost. Dnevne potrebe organizma za gvožđem iznose 10-20 miligrama, u zavisnosti od uzrasta. U vreme rasta organizma, potrebe za gvožđem su veće. Najviše gvožđa ima u mesu, iznutricama i jajima, a u namirnicama biljnog porekla u laguminozama (pasulj), lisnatom povrću (spanać), žitaricama i voću.

Fluora ima najviše u kostima i zubima, i to naručito u spoljnim delovima zubne gleđi. Veće količine fluora u zubnoj gleđi povećavaju otpornost zuba na štetno dejstvo enzima, kiselina, a ima takođe i izvesno baktericidno dejstvo, tako da štiti zube od karijesa. Fluora nema dovoljno u namirnicama, tako da je najveći izvor fluora pijaća voda. Dnevne potrebe organizma za fluorom iznose 1-1.5 miligrama. Hranom se unese 0.2-0.3 miligrama, a ostatak je potrebno nadoknaditi preko vode i pića. Zakonska je obaveza da se voda za piće fluoriše (1 mg na litar vode).

Jod ima ulogu u kontroli energetskog prometa u organizmu. Najvećim delom jod je nagomilan u tiroidnoj žlezdi, i ima ga i u mišićima. Sadržaj joda u namirnicama najviše zavisi od sredine iz koje te namirnice potiču. Najviše ga ima u morskim ribama i ribljem ulju, kao i u morskim algama. Ukoliko su zemljište i voda siromašni jodom, i namirnice, koje se dobijaju iz takvih sredina, biće siromašne.

Ostali oligoelementi takođe imaju ulogu i značaj u ishrani pa su nazvani neorganskim vitaminima. Međutim, čovekove potrebe za njima su prilično male, odnosno toliko male da se one sigurno obezbeđuju preko raznovrsne ishrane i vode, sa obzirom na to a se nalaze u većini namirnica biljnog i životinjskog porekla.