Šljiva

Šljiva

Opis:

 

    Šljiva ima okrugli ili ovalni plod, plave, crvene ili žute boje pokožice (ovisno o vrsti). Meso ploda je slatko, žućkaste boje s košticom usredini.Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi. Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.

 

Poreklo:

 

    Najstariji poznati pisani tragovi o gajenju šljive potiču još od grčkih pesnika Arhiloha (rođen oko 650. godine p.n.e.) i Hiponakta (sredina VI veka p.n.e) a prvi koji je opisao tri sorte šljive bio je Teofrast (oko 370 - 287. godine p.n.e.), Aristotelov učenik i naslednik u upravljanju peripatetičkom školom u Atini.Isto tako postoje i dokazi da je na prostorima Balkanskog poluostrva šljiva gajena još u vreme kasnog bronzanog doba. U iskopinama sojenica u Bosni iz tog vremena, pronađene su koštice trnošljive i trešnje. Inače, najrasprostranjeniju kasno-cvetajuću sortu šljiva na ovim prostorima - požegaču (madžarku) - preneo je na Balkan Aleksandar Makedonski, 333. godine p.n.e,Posle osvajanja Sirije i prodora na Kavkaz (65 godine p.n. e.) Rimljani su preneli i neke sorte plemenitih šljiva sa tih prostora na teritoriju današnje Italije. Odatle je nastavljeno širenje šljivarstva po celoj Evropi.U ranom srednjem veku, šljive su u Evropi gajene isključivo na manastirskim i feudalnim imanjima, o čemu postoje zapisi, na primer iz Moravske (VII vek), kao i Franačkog carstva u vreme vladavine Karla Velikog.

 

Vrste:

 

Čačanska lepotica

 


Nastala 1961 u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Tolerantna je prema šarki šljive. Sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta). Ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi transport. Postiže visoku cenu na tržištu.



Stenli (Stenley)

 


Stvorena je u SAD. U Srbiji se gaji od 1956. godine. U savremenim zasadima šljive u Srbiji je vodeća sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Rano prorodi, redovno i obilno rađa i tolerantna je prema virusu šarke. Plod se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.



Čačanska rodna

 


Stvorena u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta. Koristi se kao stona sorta, za razne oblike prerade, a posebno za sušenje. Veoma je rodna. Jedna je od ekonomski najznačajnijih sorata u novim zadadima u Srbiji.



Valjevka


Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i druge vidove prerade, stonu upotrebu i sl.


Valerija


Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog značaja.



Čačanska rana


Stvorena u Čačku, a priznata 1975. godine. sazreva početkom jula. To je rana i rodna stona šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova koji trpe transport. Na tržištu postiže visoku cenu.

 

Kalifornijska plava (California blue)


Stvorena je u SAD. Sazreva sredinom jula. Koristi se kao stona šljiva i za preradu.



Čačanski šećer



Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za sušenje i daje suvu šljivu odličnog kvaliteta.

 

Crvena ranka

 

sazreva od kraja jula do do prve polovine avgusta. Boja mesa prema zrelosti ploda ide od crvenoplave do plavocrvene boje. Prema stepenu zrelosti meso takođe menja boju od žutozelene u zlatnožutu.

 

Domaća šljiva

 

Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džamarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):
Cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;
Glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.

 

Trnošljiva

 

Kad autora koji se bave taksonomijom roda Prunus preovlađuje mišljenje da je trnošljiva nastala kao i domaća šljiva, u prošlosti, spontanom hibridizacijom između trnjine i džanarike. Duže je u kulturi nego domaća šljiva, od koje se razlikuje po nešto sitnijem lišću, maljavim mladim grančicama, nešto većem prisustvu trnja, naročito u juvenilnom stadijumu, i po plodovima, koji su u trnošljive relativno sitniji, loptasti, sa okruglom košticom (endokarpom), koja više liči na košticu crnog trna (trnjine) nego džanarike.Sorte šljiva gajene u Srbiji.

 

Požegača (madžarka,bistrica)

 

Prastara odomaćena sorta, kroz istoriju najzastupljenija među sortama šljiva u Srbiji, smatra se najkvalitetnijom sortom šljive uopšte, mana su joj samo relativno sitni plodovi, ali veliki problem u njenom gajenju predstavlja izuzetno izražena osetljivost prema virusu šarke šljive, koja ugrožava sam opstanak sorte;Prezident; Sitnica; Stenli; Trnovača; Fruškogorska bela; Cimerova rana; Crvena ranka; Džanarika.
Spravljanje rakije od šljiva - šljivovica.

 

Šljiva u ishrani

 

Nutritivni sastav:

 

Šljiva (100g):

 

Kalorija 46
Ukupno masti 0.3g
Zasićene masti 0.1g
Holesterol 0mg
Natrium 0mg
Ugljenihidrati  11.4g
Dijetalna vlakna 1.4g
Šećeri  9.9g
Proteini  0.7g
Kalcijum  6mg
Kalijum 157mg

 

Od vitamina ima najviše beta-karotena (provitamin A), vitamina C, vitamina E, folne kiseline, niacina i vitamina B6, te obilje minerala: prvenstveno kalija, zatim fosfora, kalcija, magnezija, natrija, gvožđa i bakra. Šljiva sadrži i topljiva dijetna vlakna (pektin) koja deluju blagotvorno kod sniženja holesterola u krvi i zatvora.Šljive uz još neke vrste voća (jabuke, višnje, kruške, marelice) prirodno sadrže sorbitol - šećerni alkohol koji se koristi kao zamena za šećer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda namijenjenih dijabetičarima i ostalim osobama koje smiju konzumirati ograničene količine šećeraSorbitol ima 60 % slatkoće šećera, sadrži manje kalorija od šećera, dobro zadržava vlagu,Ima prikladnu kristalnu strukturu i ne izaziva karijes. U obliku koncentrisanog soka, suhe šljive koriste se kao prirodni zaslađivač, boja, Pojačivač ukusa i sadrži konzervans.


Lekovito dejstvo:

 

    Ovo voće je bogat izvor kalijuma i fosfora, gbožđa,magnezijuma, kao i karotina, vitamina C i E. Šljive sadrže i pigment antocijana koji je važan u prevenciji anemije. Pored toga u šljivama ima dosta ugljenih hidrata, glukoze 51%, fruktoze 14% i saharoze 31%. Jabučna i limunska kiselina u kombinaciji sa voćnim šećerima daju dobar ukus ovom voću. Biljna vlakna sadržana u šljivama igraju važnu ulogu u regulaciji pravilnog rada creva, pa su dobre (i sveže i suve) protiv hroničnog zatvora.Šljive pomažu kod dijabetesa, poremećaja rada jetre, zatvora, raka, ateroskleroze, reumatoidnog artritisa, gušavosti, dehidracije, neuroloških poremećaja, umora i osteoporoze. Jačaju jetru, krvnesudove, organe za varenje, koštani sistem i debelo crevo.Dijabetičarima se preporučuje oprez jer sadrže znatne kiličine šećera. Sušene šljive su im zabranjene, a sveže mogu jesti u malim količinama dok nisu prezrele.Protiv hroničnog zatvora pre spavanja pojesti 15-20 suvih šljiva. Dobar je i kompot od suvih šljiva u koji treba dodati i suve smokve.

 

Zanimljivosti:

 

Šljive nas čine privlčnijima

 

Ljudi koji jedu voće i povrće jarkih boja, poput šargarepe i šljive, privlačniji su, pokazalo je istraživanje britanskih univerziteta St. Andrews i Bristol.
Naučnici su ispitivali povezanost između boje tena i privlačnosti i otkrili da se ljudi sa žućkastim tenom izgledaju zdravijima i privlačnijima. Za tu žućkastu nijansu kože zaslužni su žuti pigmenti odnosno karotenoidi koji se nalaze u određenom voću i povrću.

Stručnjaci se nadaju da bi rezultati studije mogli potaknuti mlade da jedu više voća i povrća, posebno kad se zna da su za vidljive rezultate dovoljna dva meseca uzimanja, primera, šargarepe.