Šta naše telo radi sa hranom

Šta naše telo radi sa hranom

Sistemu za varenje ne pripadaju oči i nos iako su veoma bitni jer mozgu šalju poruku da je vreme za jelo ili da je hrana lepa na izgled i fino miriši. Već izgledom ili mirisom hrane, u našem telu poćinje lučenje pljuvačke,grčenje želudca. Crevne i želudačne žlezde luče želudačne sokove koji hranu pretvaraju u hranljive sastojke neophodne za izgradnju novih čelija i stvaranje energije. Pokreće se ceo sistem organa za varenje.Ali ako vidimo hranu koja nam se ne sviđa ili ima neprijatan miris,šalje se sasvim druga poruka mozgu. Pa se usta skuplaju, nos nabira,grlo sužava,želudac počinje da se grči .Telo odbija hranu i priprema se za povraćanje.
Sistem za varenje ( digestivni sistem ) čine:

  • usna duplja
  • ždrelo
  • jednjak
  • želudac
  • tanko crevo
  • jetra
  • žučna kesa
  • pankreas
  • debelo crevo
  • rektum ( analni otvor ).


Varenje je jednim delom mehanički a drugim delom hemijski proces:

  • mehanički deo varenja se odvija u ustima i želucu. Zubi usitnjavaju hranu a u želucu se hrana bućka.
  • hemijski deo varenja se odvija u svakom delu sistema za varenje.Tu enzimi i duge supstance koje luče želudačne žlezde i žuč koju luči žučna kesa razlažu hranu pretvarajući je u jedinjenja koja telo lakše apsorbuje i iskoristi. Nesvarljivi sastojci se izbacuju iz tela kao otpadne materije ( fekalije ).

U usnoj duplji su smešteni pomoćni organi za varenje:

  • zubi
  • jezik
  • pljuvačne žlezde (podjezične, podvilične, zaušne ).

Unošenjem hrane u usnu duplju poćinje usitnjavanje hrane i razvrstavanja nesvarljive opne vlakana koje okružuju jestive delove nekih vrsta hrane i tako omogućavaju da enzimi dopru do hranljivih sastojaka. Istovremeno,pljuvačne žlezde počinju da luče pljuvačku tj. tečnost. Pljuvačne žlezde nalaze se ispod jezika i u dubini usne duplje.

Pljuvačka ima funkciju:

  • da stvara amilaze tj. enzime koji razlažu složene ugljene hidrate na proste šečere
  • da vlaži i zgušnjava isitnjenu hranu da bi je jezik odgurnuo prema donjem delu usta,kada gutanjem hrana sklizne niz grlo ( ždrelo i jednjak ) u želudac.

Želudac

Želudac se sastoji iz dva dela:

  • kardijalni ( mesto gde jednjak prelazi u želudac )
  • pilorični ( graniči se sa crevom ).

Okružen je jakim mišićima pomoću kojih snažno mešajući razlaže hranu,čineći ritmičke kontrakcije (peristaltika). Pri tome,žlezde koje se nalaze u zidu želuca luče želudačne sokove ( smesa enzima,hlorovodonične kiseline i sluzi).Tako počinje varenje.Neka hrana ili piće se brže a neka sporije vare.Npr:enzim tj. želudačni alkohol dehridrogenaza vari alkohol tako da 20 % alkohola iz pića putem krvi za sekund stigne do mozga.Drugi enzimi zajedno sa želudačnim sokovima, vare proteine i masti.Razlažu ih na amino kiseline i masne kiseline.
U želucu ,hrana se melje u gustu,supastu masu koja se zove probavna kaša.Prvim prelivanjem male količine probavne kaše iz želuca u tanko crevo,počinje varenje ugljenih hidrata i telo odvaja hranljive sastojke.Dvanaestopalačno crevo tzv duodenum je početni deo tankog creva u koji se ulivaju sokovi za varenje.

Tanko crevo

U tankom crevu (dugačko 6 m ) su sledeći sokovi za varenje:

  • pankreasni i crevni paraziti koji proteine vare pretvarajući ih u amino-kiseline
  • žuč je zelenkasta tečnost( sekret ) koja nastaje u jetri a nalazi se u žučnoj kesi.Jetra omogućava mešanje masti i vode, u njoj glukoza prelazi u glikogen, skladište je vitamina i gvožđa, otrovne materije transformiše u neotrovne.
  • bazni pankreasni sok smanjuje kiselost probavne kaše te amilaze mogu da razlažu složene ugljene hidrate na proste šečere
  • crevni enzim alkohol dehidrogenaza vari alkohol pre apsorpcije u krv.

Peristaltičke kontrakcije tankog creva guraju hranu kroz ostatak sistema za varenje tako da telo kroz čelije u zidu creva apsorbuju,vitamine,minerale, šečer,amino-kiseline i masne kiseline.Unutrašnja površina tankog creva se sastoji od niza nabora prepunih resicama a one imaju manje izbočine i to su mikroresice.Svaka resica i mikroresica prihvata samo jednu vrstu hranljivog sastojka.Apsorpcija hranljivih sastojaka se vrši prema brzini razlaganja i to sledećim redom :

  • ugljeni hidrati
  • proteini
  • masti
  • vitamini rastvorljivi u vodi ( vitamin C i vitamini B osim vitamina B 12 )
  • vitamini rastvorljivi u mastima ( vitamin A, D, E, K, B 12 ).

Apsorbovane hranljive materije odlaze:

  • raznose se kroz krvotok do jetre :amino-kiseline,šečeri,kalcijum,magnezijum,gvožđe,vitamin C,vitamini grupe B.Jetra ih obrađuje i šalje do drugih delova tela
  • vitamini A,D,E i K,masne kiseline,holesterol odlaza u limfni sistem, zatim u krv, pa u jetru gde se obrađuju i šalju do drugih delova tela.

Metabolizam je proces iskoriščavanja hrane u telu,pri čemu hranljivi sastojci:

  • sagorevaju i oslobađaju toplotu ( metabolički proces koji se zove katabolizam )
  • se koriste za izgradnju novih tkiva ( metabolički proces koji se zove anabolizam ).

 

Debelo crevo

Iz tankog creva u ulazno debelo crevo odlaze svi nesvarljivi sastojci, so i voda.Tu se voda apsorbuje a ostatak je fekalija ili izmet.Fekalija je braon boje( zbog ostataka žuči ).Sastoji se od nesvarljivih materija iz hrane, čelije sa površine tela i bakterije.Bakterije u debelom crevu :

  • proizvode vitamin B 12 i K (apsorbuju se kroz zid debelog creva )
  • razlažuči amino-kiseline stvaraju azot.Po završetku ovih procesa, fekalije odlaze kroz preostali deo debelog creva do analnog otvora i izbacuju se iz tela.

Proces varenja je završen.