Trešnja

Trešnja

Opis:

 

    Trešnja raste kao samoniklo drvo, sama, ili u šumi s ostalim
listopadnim drvećem a visoka je često i iznad 10 m. Iz samoniklog oblika razvili su
se mnogobrojni uzgojni oblici trešnje. Kora drveta je glatka i odvaja se u vodoravnim trakama.Listovi su na rubu dvostruko pilasti, ovalni, s donje strane pahuljasti s dve žlezde na peteljci lista.Cvetovi se razvijaju u ču-percima i snježno su bijele boje.Plodovi su različite veličine, uglavnom crvene ili crne boje a nalaze se na peteljkama obično po 2 do 3 zajedno.Trešnja može dostići visinu od 30 do 32 metra,a prečnik stabla može biti 50 ili više cm.Kora je svijetlo do tamnosmeđa sa karakterističnim horizontalnim linijama, koje vremenom sve više debljaju i na tim mestima se javljaju pukotine. Ispočetka, dok je drvo još mlado, linije se skoro i ne primjećuju, da bi s vremenom i kora zadebljala, a linije prelaze iu pukotine. Kora može i da se ljušti u horizontalne trake.Listovi su eliptičnog, odnosno više jajastog oblika, na obodu su testerasti, dugi oko 10, a široki oko 5 cm. Imaju karakteristične cvenkasto-smeđe žlijezde na peteljci, u blizini liske. Cvijet je bijele boje i nalazi se na dugoj peteljci. Pupovi su elipsoidni i zašiljeni, tamnosmeđe su boje i prekriveni sa više ljuspi. Cvetovi se javljaju u velikom broju i gusto su raspoređeni i grupisani. Karakteristika cijele potfamilije, pa i trešnje, je građa cveta, koji ima jedan oplodni listić. U plodniku ima dva semena zametka, od kojih se često samo jedan razvija u seme. Plod je tipična monokarpna koštunica, loptast je i ima tamnocrvenu, ružičastu ili žutu boju. Prečnik mu je oko 1 cm, a u kulturnih sorti može biti krupniji. Plod trešnje je izuzetno mesnat i slatkog je ukusa.

 

Poreklo:

 

    Trešnja je široko rasprostranjena u srednjem i zapadnom delu Evrope, na Balkanu, Apeninskom i severnom dijelu Pirinejskog poluostrva. Ima je i na Mediteranu, ali se ređe sreće. U najjužnijim delovima Evrope raste na nešto većim nadmorskim visinama. U Aziji se može naći na Kavkazu, Krimu i delovima Male Azije. Trešnja ima veliki značaj kao poljoprivredna biljka, jer je pripitomljena i jedna je od najzastupljenijih biljaka u voćarstvu, zbog svojih ukusnih plodova, koji se koriste u svežem i prerađenom stanju. Danas je veštačkom selekcijom i oplemenjivanjem stvoren veliki broj sorti trešanja koji su vrlo česte voćarske kulture u cijelom svijetu. Brojni su razlozi: ne zahteva posebnu konstrukciju prilikom uzgoja, nije zahtevna ni u pogledu rezidbe, a otporna je na mnoge bolesti i štetnike. Trešnja je poznata još iz praistorije, kad su za nju znali ljudi iz bronzanog doba, tačnije 2000 godina p. n. e. U 8. veku p. n. e. trešnja je već bila pripitomljena i ljudi su koristili njene plodove. Smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Pored toga što se koriste u ljudskoj ishrani, plodove trešnje jedu i životinje i na taj način doprinose razmnožavanju trešnje u prirodi.Isto tako je poznato da gotovo pre 2000 god. rimski je vojskovođa i proslavljeni sladokusac Lucije Lukul donio prvu trešnju u Rim. Monasi su se trudili da trešnju kao drvo koje voli topla područja priviknu na hladnija područja, pa je oko 800 god. kasnije već u propisima Karla Velikoga bilo preporučeno za uzgoj nekoliko sorti tre¬šanja. Od onog vremena trešnja se udomaćila u šumama srednje Evrope, tamo je podivljala pa je presađivana iz šuma u rasadnike i kućne vrtove da bi se oplemenila u nove sorte. Danas je već poznato veoma mnogo uzgojnih oblika trešnje.

 

Vrste:

 

    Pojavom novostvorenih kržljavih podloga, kao što su Gisela 5 ili 6, Edabriz, Weiroot 158 i drugih klonskih podloga to se naročito potvrđuje. Stabla kalemljena na ovim podlogama su nižeg rasta i lakše se održavaju, daju plodove ranijeg vremena sazrevanja, čime se značajno skraćuje vreme do prve komercijalne berbe i imaju veću produktivnost. Na pomenutim podlogama (Gisela 5) radanju trešnje već drugu godinu nakon sadnje. Maksimalna je iskoristivost i puni rod od pete do šeste godine pa nadalje. Plodovi se beru praktično sa zemlje, pa se uloženo brže i vrati. Neke od tih sorta su samooplodne, omogućuju lakše, navodnjavanje, đubrenje, savijanje grana i rezidbu. Voćke se sade na udaljenosti jedna od druge 2,5 - 3 m, što omogućuje više sadnica na manjem prostoru. Poznato je da većina potrošača odlučuje šta će kupiti na osnovu vizuelnog utiska. Da bi se postigao maksimalan uspeh na tržištu sveže trešnje moraju imati lepu crvenu boju, od sjajno crvene do burgundsko crvene, a ako su žutih plodova, veoma je poželjno da plodovi imaju crvenu dopunsku boju. Plodovi moraju biti krupni, čvrsti i hrskavi kao, sočni, prijatne arome i blago nakiselog ukusa. Osim navedenog, odgajivačima se savetuje da obrate pažnju na razlike između sorti u pogledu vremena cvetanja, otpornosti prema niskim temperaturama, osetljivosti na prolećne mrazeve, u smislu potencijala sorte da umanji ili izbegne smanjenje prinosa usled prolećnih mrazeva i pucanje plodova prouzrokovanog kišom, što zapravo sortu čini ili ne čini ekonomski produktivnom.

 

Trešnja u ishrani

 

Nutritivni sastav:

 

Trešnja (100g):

 

Kalorija 57
Ukupno masti 0.2g
Zasićene masti  0.1g
Holesterol  0mg
Natrijum 0mg
Ugljenihidrati 16g
Dijetalna vlakna 2.1g
Šećeri  12.8g
Proteini 1.1g
Kalcijum  13mg
Kalijum 222mg

 


 

 

Lekovito dejstvo:

 

    Bogate su antioksidansima koje nazivamo flavonoidi (posebno antocijanidi i proantocijanidi).Flavonoidi su boje,nalazimo ih i kod drugog tamnog voca,a imaju ulogu vezivanja slobodnih radikala.Mnoge degenerativne bolesti (mrena na oku,Pakirsonova bolest, ateroskleroza) povezuju se sa ostecenjem tkiva koje uzrokuju slobodni radikali.Flavonoidi,pogotovo oni u tresnji, prirodna su protivupalna sredstva, ublazavaju simptome alergije i astme.Ujedno jačaju kolagen, grdivnog tkiva kao sto je hrskavica i tetiva.Trešnje sadrže celulozu pa dobro regulišu probavu,a zbog velikog sadržaja vode i kao im olakšavaju izbacivanje vode iz organizma, pa tako poboljšavaju rad bibrega, žuči i jetre. Trešnje imaju i najveću količinu C vitamina u odnosu na ostalo koštičavo voće. Zreliji plodovi tamnije boje sadrže veću koncentraciju antocijana i imaju veće antianemijsko delovanje.Protiv reume, svakodnevno osam dana po tri puta dnevno, piti po čašu soka od svežih trešanja.Trešnja je dobra kod problema sa ejakulacijom, loše krvne slike, gušavosti, kamena u bubregu, raka, lumbaga, upale, bolesti srca, slezine i problema sa perifernim nervnim sistemom. 

 

Zanimljivosti:

 

Protiv celulita i bora

 

    Trešnje sadrže veliku količinu vitamina C i cinka koji su veoma važni za otpornost organizma, zatim folnu kiselinu za zdravo srce i krvotok, kalcijum za kosti i gvožđe za krv. Međutim, najvredniji su biljni pigmenti, takozvani antocijanidini koji se nalaze u trešnjama. Oni jačaju vezivno tkivo, te sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Trešnje takođe mogu da spreče nastanak celulita, a skoro je na američkom univerzitetu u Vermontu dokazano da su antocijanidini dobri i protiv upale mišića i grčeva u listovima nogu.