Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati

Uloga ugljenih hidrata u organizmu je velika, jer slzuže kao energetski izvor, stvaraju potrebnu toplotu i ulaze u sastav ćelija krvi i tkivnih tečnosti. Po značaju za organizam nalaze se odmah iza belančevina. U pravilnoj ishrani, 50-60 procenata celokupne ishrane treba da čine ugljeni hidrati. Potrebe za ugljenim hidratima se povećavaju srazmerno težini fizičkog rada.

Ugljeni hidrati su razni šećeri, skrob, celuloza i slične materije. U organizmu se koriste kao prosti šećeri (monosaharidi, glukoza, fruktoza, galaktoza), kao i složeni šećeri (disaharidi i polisaharidi). U disaharide spadaju saharoza (običan šećer) i maltoza (slad). Polisaharidi su skrob, glikogen, celuloza, hemiceluloza i dekstrin.

Od monosaharida za ishranu ljudi su najznačajniji glikoza (grožđani šećer) koji se nalazi u voću, medu i nekoj vrsti povrća. Fruktoza (voćni šećeri) šećeri koji se nalaze u zrelom voću i medu. Od disaharida, najznačajnija je saharoza tj. običan šećer, koji se nalazi u šećernoj repi (15%), šećernoj trsci (20%) i voću. Laktoza tj. mlečni šećer, nalazi se u mleku i mlečnim proizvodima.

Iz grupe polisaharida, najveci značaj za ishranu ljudi ima grupa takozvanih svarljivih polisaharida u koju spadaju skrob, dekstrin i glikogen. Skrob je nesladak polisaharid koji se najviše nalazi u namirnicama biljnog porekla, krtolastom povrću (krompir), žitaricama i nekim vrstama voća (zelena jabuka, banane, lešnik, kesten i sl). Najviše ga ima u žitaricama (66-85%), leguminozama (60%) i krompiru (20-25%).

Za razliku od namirnica biljnog porekla, namirnice životinjskog porekla sadrže neznatnu količinu šećera.

Sadržaj ugljenih hidrata u ishrani ljudi mnogo zavisi od stepena ekonomskog razvoja. Zemlje visokog razvoja imaju veliku potrošnju prostih šećera, dok potrošnja skroba iz žitarica karakteristična za zemlje sa slabim ekonomskim razvojom. Žitarice koje su glavno nosilac ugljenih hidrata, spadaju u najjeftinije namirnice i njihova veća potrošnja, u odnosu na ugljene hidrate iz voća i povrća govori da je standard niži. Neznanje i loše navike ljudi, takođe imaju značaja u nepravilnoj ishrani, odnosno preteranom unošenju ugljenih hidrata. Kod ljudi koji preterano unose u organizam proizvode od testa i šećera, javlja se gojaznost koja je višestruko nezdrava jer ubrzava proces starenja, a naručito ugrožava srce i krvotok. Takvi ljudi su manje produktivni, tromi, umorni i osetljivi na nastajanje raznih bolesti. međutim, ukolko se radi o kratkotrajnom nepornom poslu, količina ugljenih hidrata može se povećati u odnosu na druge hranjive materije.