Višnja

Višnja

Opis:

 

    Višnja (Prunus cerasus) je vrsta drvenastih skrivenosemenica, i naziv za njene plodove (koji se koriste u ljudskoj ishrani kao voće). Pripada familiji Rosaceae, rodu Prunus (kao i badem, breskva, šljiva, kajsija), a podrodu Cerasus. Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata veći deo Evrope i jugozapadnu Aziju.Višnja se gaji na savremenim plantažama i njeni plodovi se koriste za spravljanje: sokova, džemova, kompota, slatka od višnje, ili se u smrznutom stanju čuva za spravljanje raznih poslastica (kremova, sirupa, sladoleda...). Pored toga od višnje se pravi i rakija (višnjevača).

 

Poreklo:

 

    Višnje su poreklom je iz Male Azije i u Grčku je preneta pre nove ere a pratilac je trešnje. Gaji se u Evropi i Americi. Kod nas se gaji kao plantažno voće i što je najčešći slučaj kao voće na okućnici.

 

Vrste:

 

Oblačinska višnja

 

Oblačinska višnja ne spada u sorte, već je to ekotip koji se razvio i prilagodio ekološkim i edafskim uslovima određenog geografskog područja. Poreklo oblačinske višnje nije utvrđeno. Pod pojmom oblačinska višnja podrazumeva se u stvari velika i vrlo heterogena populacija višnje koja potiče iz sela Oblačine i okoline.Pošto se razmnožava izdancima, oblačinska višnja se gaji na sopstvenom korenu. Obično se sadi na rastojanju 4x3, mada već postoje i zasadi kod kojih je redno rastojanje manje od 1,5 metra. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama, mada kasni prolećni mrazevi mogu da nanesu velike štete ovoj kulturi. Dobro podnosi suve terene i tipična vinogradarska zemljišta. Koristi se i kao podloga za višnju i trešnju, ali zbog slabog korenovog sistema i velikog broja izdanaka nije zadovoljila. Cveta srednje rano.Samooplodna je.

 

Ujfehertska grozdasta

 

Ova mađarska sorta nastala je kao spontani sejanac. Samooplodna je, redovno i dobro rađa. Sazreva krajem juna, početkom jula. Plod je okruglasto spljošten, svetlo do tamnocrven, meso sočno i aromatično. Peteljka je duga, s jedne strane crvenkasta. Pogodna je za mehanizovanu berbu, stonu upotrebu i preradu.

 

Šumadinka

 

Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku 1969. godine, ukrštanjem "kereške" i "hajmanove konzervne". Prorodi u drugoj godini. Zahteva rezidbu zbog izrašenog ogoljavanja grana koje su donele rod. Ima krupan, tamnocrven plod, mase preko 6 gr, glatku i sjajnu pokožicu. Sočno i polučvrsto meso je kiselkastog ukusa i prijatne arome. Poznog je vremena sazrevanja. Veoma je rodna i pogodna i za jelo i preradu. Zbog kvaliteta i rodnosti zaslužuje da se više širi.

 

Reksele

 

Potice iz Nemačke i samooplodna je sorta. Zbog ogoljavanja grana zahteva rezidbu. Rađa dobro i redovno. Otporna je prema niskim temperaturama. Sazreva krajem juna, početkom jula. Plod je tamnocrven, pokožica tanka, glatka i sjajna. Srednje čvrsto meso je nakiselo i aromatično. Pogodna je za mehanizovanu berbu.

 

Višnja u ishrani

 

Nutritivni sastav:

 

    Poput ostalog voća, višnje su siromašne mastima, kalorijama i natrijumom, a obogaceni su vitaminima i mineralima poput vitamina C, vitamina B i kalijuma. 100 g smrznutih višanja osigurava samo 46 kcal. Višnje se mogu jesti sveže, kuvane, konzervirane, a zahvaljujući metodi brzog dubokog smrzavanja u njima se može uživati tokom cele godine bez bojazni od smanjenja nutritivne vrijednosti.

 

Lekovito dejstvo:

 

    Višnje sadrže biljni pigment koji je moćni antioksidans u prevenciji srčanih oboljenja i tumora.Najveći sadržaj u višnjama je ugljenih hidrata i glukoze. Višnje su bogat izvor kalijuma. Imaju visok procenat vode oko 84%, a sadržaj belančevina je jako nizak. Masti nemaju.Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, kao i vode deluju jako osvežavajuće na organizam. Višnje sadrže vitamin C i vitamine B grupe, kao i kobalt, što je pogodno za smanjivanje krvnog pritiska, za jačanje krvnih sudova, posebno kapilara.Zbog sadržaja antocijana (biljnog pigmenta), koji se nalazi u celom plodu višnje pogodan je u prevenciji raka, kao i za lečenje anemija. Sadrži i kumarin koji ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi pa su višnje dobre u prevenciji arteroskleroze i malokrvnosti.