Vitamin B

Vitamin B

Vitamin B je u suštini kompleks vitamina koji su najneophodniji za normalno funkcionisanje organizma. Nalazimo ih najviše u žitaricama , kojih treba da unosimo često da ne bi bilo deficita istog.

U ovu grupu spadaju vitamini:

 

Vitamin B1

B1 je vitamin koji se još , u stručnoj literaturi , naziva  tiamin i aneurin. Kako god da je nazvan ne treba ga izbegavati. To je jedinjnje sumpora (tija) i azota (amin). Vitamin B1 je prvi izolovani  i identifikovani B vitamin koji je zadužen za održavanja zdravog apetita. Od ključne jevažnosti u procesima kojima telo izdvaja energiju iz ugljenih hidrata. Tijamin je blagi diuretik što ga čini čuvarom bubrega i prostate ( čime ih održava budnim). Svako telesno tkivo sadrži tijamin a najviše ga ima u srcu , jetri  i bubrezima. U namirnicama ga najviše ima u neobrađenim žitaricama, mahunastom povrću , jezgrovitim plodovima i semenkama. Brašno koje se koristi u SAD se u procesu oplemenjivanja dopunjuje tijaminom , te ga Amerikanci dobijaju u hlebu i drugim proizvodima od žitarica.

U većini zemalja , preporučena dnevna doza je 1.4 mg, Sta više neka testiranja na ženama koje su uzimale i 50mg na dan , su pokazala poboljšanje oštrine uma kod ispitanika.

 

Vitamin B2

Vitamin B2 je poznat i kao riboflavin i to je drugi identifikovan vitamin iz tzv. "Kompleksa B". Poput vitamina B1 i B2 je koenzim. Bez njega telo ne može da vari  i koristi proteine i ugljene hidrate. kao i vitamin A on štiti sluzokožu - vlažna tkiva na površini očiju, zidova usana , nosa , grla , vagine i završnog dela debelog creva - , utiče na vid , izgradnju ćelija sluzokože i kože i crvenih krvnih zrnaca. Nedostatak utiče na promene u sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju , otekline usana , malokrvnost , crevne poremećaje , mišićnu slabost i zastoj u rastu.

Preporučene dnevne doze su 1.4 mg.

 

Vitamin B3

VItamin B3  poznat i kao niacin je neophodan za normalan rast i kao i drugi vitamiani grupe B utiče na rad enzima. On je zapravo komponenta enzima koji prenosi kiseonik do telesnih tkiva. Stvara zdrav apetit i učestvuje u varenju šećera i masti. On postoji kao preformiran hranljivi sastojak a dobija se od aminokiseline triptofana. Preformirani nijain  se nalazi u mesu , dok triptofana ima u mleku i mlečnim poizvodima. I žitarice sadrže nešto nijacina ali ih je teže apsorbovti bez dodatka limete.

Preporučena dnevna doza se preizražava u ekvivalentnim dozama nijacina (eng. niacin equivalent: NE) i iznosi 60 mg triptofana = 1 mg nijacina = 1 NE.

 

Vitamin B5

Vitamin B5, poznat i kao pantotenska kiselina je neophodan učesnih enzimskih reakcija koji vam omogućava korišćenje ugljenih hidrata i proizvode steroidne biohemije poput hormona. On takođe pomaže  oko stabilizacije šećera u krvi, odbrane od infekcije , a štiti i hemoglobin , nerve , mozak , mišiće. Pantotenska kiselina se nalazi u mesu , ribi , pasulju , celim zrnama žitarica i obogaćenim žitaričnim proizvodima.

Dnevna doza ovog vitamina nije zvanično određena.

 

Vitamin B6

Vitamin B6 je još jedan hranljivi sastojak koji obuhvata više jedinjenja: piridoksin , piridoksal i piridoskamin, poznat i kao adermin. On je komponenta enzima koji razlaže proteine i masti i neophodan je za dobijanje energije i hranljivih sastojaka iz hrane. Ima važnu ulog u uklanjanjau viška homocisteina iz krvi. Najbolji izvori vitamina B6 u džigerica, piletina , riba , svinjetina , jagnjetina , mleko jaja , neobrađen pirinač, cela zrna žitarica , soja , krompir, pasulj , jezgrasti plodovi , semenke i tamnozeleno povrće poput listova repe. U SAD se dodaje hlebu i drugim proizvodima od rafinisanih Žitarica.Nije otporan na UV zračenja. U organizmu se unosi u obliku provitamina da bi u jetri prešao u aktivan oblik vitamina.

Preporučena dnevna doza je 1.2 - 2  mg. Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i ponekih aminokislina. Nedostatak ovog vitamina izaziva kožna oboljenja i nervne poremećaje.

 

Vitamin B7

Vitamin B7 , poznat  i kao biotin, je komponenta enzima koji prenosi atome kiseonika i ugljenika između ćelija. B7 vam pomaže da svarite masti i ugljene hidrate i neophodan je za sintezu masnih kiselina i aminokiselina koje omogućavaju rast. Osim toga izgleda da sprečava stvaranje masnih naslaga koje mogu ometati  pravilan rad jetre i bubrega. Ne , naravno da neće skinuti masne naslage sa vidljivh mesta (kukovi). Najbolji izvori ovog vitamina su džigerica , kvasac , žumance , pasulj.

Za biotin tj. vitamin B7 ne postoji definisana potrebna dnevna količina.

 

Vitamin B9

Vitamin B9 poznat i kao folna kiselina , folat ili folacin je osnovni hranljivi sastojak za ljude i druge kičmenjake. Učestvuje u sintezi DNK , u metabolizmu proteina i za njega vezanu sintezu aminokiselina odgovornih za stvaranje novih telesnih ćelija i tkiva. On je od ključne važnosti za normalan rast i zarastanje rana. Trudnicama je neophodan u većim količinama da bi mogle da formiraju nova tkiva za svoje telo i plod koje nose. Osim toga odgovarajuća doza vitamina B7 znatno smanjuje rizik od defekta kičmene moždine ploda. Namirnice iz kojih apsorbujemo ovaj vitamin su pasulj , tamnozeleno povrće , džigerica, kvasac i različito voće.

Preporučene dnevne doze su:

  • deca 50-400µg
  • odrasli 400 µg
  • trudnice 800 µg.

 

Vitamin B12

Vitamin B12 ,cijanokobalamin, je odgovoran za zdravlje crvenih krvnih zrnaca. Vitamin B12 štiti mijelin , masnu materiju koja oblaže nerve i omogućava im da razmenjuju električne impulse tj. da komuniciraju. Bez ove komunikacije ne bi mogli da vidimo , čujemo , krećemo se i radimo bilo koje osnovne stvari koje čovek obavlja. Ovaj vitamin sadrži jedan mineral , kobalt , sto ga čini jedinstvenim i ne mogu ga proizvesti biljke koje daju voće i povrće. Kao i vitamin K , vitamin B12 proizvodi korisna bakterija koja živi u tankom crevu . Odlični izvori vitamina B12 su meso , ribe , mlečni proizvodi i jaja. Žitarice ne sadrže ovaj vitamin , ali se u razvijenijim zemljama dodaje u žitarične proizvode.

Za ovaj vitamin nije definisana potrebna  dnevna količina konzumiranja.