Vitamini A

Vitamini A

O vitaminu A

Vitamin A je veoma važan za održavanje vlažnosti , elastičnosti , glatkost i rast  kože i sluzokože ( očiju , nosa, usana, grla, vagine, rektuma) . Vitamin A takođe je veoma važam sastav komponente 11-cis retinola koji je gradivni protein u štapićima i čunjićima koji su delovi retine koja omogućuje vid pri slabom osveljenju ( noću kada je vid manje više crno beli ) i za vid u boj . Ovaj vitamin podstiče rast kostiju i zuba, bolji radi reproduktivnog sistema, pospešuje proizvodnju belih krvnih zrnca.

 

Vitamin A se u hrani može naći u 2 osnovna oblika :

 

  • Retinol : Forma vitamina A koja se apsorbije kada jedemo namirnice životnog porekla. Žuto , masno topiva supstanca. Pošto nemože da postoji u čisto alkoholnoj formi on se nalaz u tkivima u jednom obliku kvasca. Najviše ga ima u džigerici, polumasnom mleku, jajima i maslacu. Retinoidi vas snabdevaju preformiranim vitaminom A koji vaše telo može trenunto da iskoristi.
  • Karotenoidi : Alfa karoten, beta karoten i gama karoten. Najčešće se nalazi u pigmentima žutog, crvenog i zelenog voća i povrća. Karotenoide vaše telo pretvara u materije nalik retinolu. Naučnici su identifikovali preko 500 vrsta karotenoida samo pedesetak se smatra izvorom vitamina A. Najznačajniji je beta karoten .

 

Izvori vitamina A:

 

  • Jetra ( Svinjska, Kravlja, Kokošija, Ćureća , Riblja ) - 6500 μg
  • Jetreno Ulje
  • šargarepa 835 μg
  • List brokolija 800 μg
  • Slatki krompir 709 μg
  • puter 684 μg
  • Španat 469 μg
  • Bundeva 400 μg
  • Sir Cedar 265 μg
  • DInja 169 μg
  • Jaja 140μg
  • Kajsija 96 μg
  • Papaja 55 μg
  • Mango 38 μg
  • Grašak 38 μg
  • Brokoli 31 μg
  • Mleko 28 μg

 

Manjak Vitamina A :

 

Procenjuje se da u svetu jedna trećina dece uzrasta do 5 godina ima manjak vitamina A . Procenjuje se da se u zemljama koje se razvijaju oko 250.000 - 500.000 dece godišnje postane slepo zbog manjka vitamina A,  najviše si pogođene jugoistočna Azija i Afrika.

Manjak vitamina A može da se pojavi kao primarni ili sekundarni manjak. Primarni manjak vitamina A se pojavljuje među decom i odraslima koji ne unose na adekvatan način provitamin A karotenoid iz voća i povrća ili preformirani vitamin A životinjskog porekla. Rano odvikavanje od dojenja može isto da izazove manjak vitamina A.

 

Sekundarni manjak Vitamina A je povezan sa hroničnim lošim upijanjem lipida , hroničnom expozijom oksidansima kao što su cigare, dim i hornični alkoholizam. Pošto se vitamin A jedan od vitamina koji se rastvara u masti i zavisi od miclearnih solubilizacija da bi se proširilo u tanko crevo, dolazi do prbolema u  transportu vitamina A u ishrani sa osiromašenim masnoćama. Manjak cinka može isto da dovede od lošeg upijanja , transporta i metabolizma , jer je esencijalan za sintezu vitamina A. Manjak cinka dovodi i do psiholoških znakova i simtoma manjka Vitamina A   .Studija u Burkini Faso je pokazala da se smrtnost  od malarije se može smanjiti dodatnim uzimanjem kombinacoje vitamina A i cinka kod male dece.

 

Zbog svog jedinstvenog uticaja na organe vida, jedan od glavnih i spećifičnih pokazatelja manjka vitamina A je  oštećen vid, pogotovo u uslovima slabijeg osvetljenja. Usled dužeg nedostatka vitamina A dolazi do niza promena , najrazornije se događaju u očima. ostale bitne promene mogu se videti i na imunom sistemu , povećan rizik infekcija ušiju, urinarnog trakta, meningokoknih bolesti, hiperkeratoza ( zadebljanji spoljni sloj epiderma ) itd.